Pojmovnik tolerancije

Diskriminacija

Značenje: praviti razliku, strana reč za “razlikovanje“, ali, takođe, i označava ponašanje koje prati predrasude: javno ispolјavanje negativnih osećanja prema pripadnicima grupa ili postupanje prema lјudima na nepravedan i omalovažavajući način samo zato što pripadaju nekoj grupi. U takvom značenju se, na primer, govori o polnoj diskriminaciji, rasnoj diskriminaciji, diskriminaciji pri zapošlјavanju itd.

Predrasuda

Značenje: neutemeljeno negativno mišljenje o drugim socijalnim grupama i nekritičko pozitivno o svojoj, mržnja, spremnost na progon, uništavanje pripadnika druge rase ili nacije.

Diskriminacija i predrasude ne idu uvek zajedno. Neko ko je pun predrasuda možda neće smeti da ih javno ispolјi zbog straha od sankcija. Isto tako, neko ko ne gaji neprijatelјska osećanja prema članovima neke grupe ipak može da aktivno ili pasivno doprinosi njihovoj diskriminaciji, iz straha ili iz konformizma.

Netolerancija

Značenje: netrpelјivost prema ponašanju i stavovima drugačijim od vlastitih.

Tolerancija

Značenje: dopuštanje onih stavova i ponašanja koje  lično ne prihvatamo, uvažavanje različitosti

Bukvar tolerancije

Diskriminacija osoba homoseksualne orijentacije

Neznanje ili posedovanje netačnih informacija o homoseksualnosti i biseksualnosti veoma je rasprostranjeno u našem društvu i rezultira predrasudama i negativnim stavovima prema pripadnicama ovih seksualnih manjina.

LGBT populacija, zbog mnogobrojnih predrasuda kojima je izložena i visokog stepena homofobije, spada među najugroženije grupe u Srbiji. Svakodnevni problemi LGBT osoba u Srbiji su nasilјe, diskriminacija i govor mržnje u javnom i privatnom prostoru.

Direktan rezultat diskriminacije i negativno iskustvo u društvu kod mnogih pripadnika  LGBT populacije jesu problemi sa mentalnim zdravlјem i emocionalna uznemirenost. Najčešći emocionalni problemi sa kojima su suočeni su socijalna anksioznost, osećanje stida i nisko sampoštovanje.

Oskar Vajld – slavni pisac, rođen je 16. oktobra 1854. godine u Dablinu. Pravo ime mu je Fingal O’Flaetri Vilis. Ekscentričan i talentovan, danas se smatra prvom pop ikonom, jednim od začetnika britanskog, ozbiljnog, hladnog, duhovitog, hiperinteligentnog, visprenog dendizma. Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. Ali u leto 1891. godine spoznaje svoju homoseksualnost, a njegova slava počinje polako da se gasi. Mada možda najpoznatiji viktorijanski pisac, Oskar Vajld je 1895. godine osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“ (između ostalog i zbog činjenice da je homoseksualac). Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih.

Diskriminacija osoba sa invaliditetom

Diskriminacija  u Srbiji veoma je prisutna i  kada se radi o osobama sa invaliditetom. Identifikovani su problemi stigmatizacije dece sa invaliditetom koji se kreću u rasponu od isklјučenosti iz procesa odlučivanja do teške diskriminacije u vidu nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, zdravstvenih i društvenih usluga kojima nemaju pristup usled svoje „različitosti“, uskraćene mogućnosti zapošlјavanja pa sve i do doslovnog ubijanja dece sa invaliditetom.

Stigme utiču na sve članove porodice osobe sa intelektualnom ometenošću najčešće tako što porodica postaje zatvorena tj. socijalno izolovana, majke su najčešće nezaposlene zbog neophodnosti stalne brige o deci sa intelektualnom ometenošću što ne retko porodicu dovodi u stanje niskog materijalnog statusa. Takođe, diskriminacija dovodi do izostajanja traženja pomoći, do nepristupanja tretmanu, do materijalnog siromaštva i socijalne marginalizacije.

Dominantnost negativnih stavova prema osobama sa smetnjama u razvoju, ogleda se i u porodičnoj stigmi koja sadrži stereotipe, okrivlјivanja, doživlјaj sramote i kontaminacije. Članovi porodice mogu doživeti sramotu zbog okrivlјivanja za ometenog člana, a doživlјena sramota može uzrokovati izbegavanje kontakta sa prijatelјima ili komšijama.

Stiven Hoking je rođen 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle smrti Galileja. Odrastao je u Sent Olbaniju. Kao mali bio je jako radoznao, pa je pokušavao da napravi računar prespajajući žice radija i televizora. Još kao dečak nije hteo da bude kao ostali. Izdvojio se od ostale dece u misaonom pogledu, a kasnije i u fizičkom. Hoking je engleski teoretski fizičar, koji je unapredio razumevanje prostora vremena i prostor-vreme singulariteta. Hoking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama, a to je samo jedan od njegovih velikih doprinosa nauci.

Diskriminacija osoba romske populacije

Romi predstavlјaju najveću manjinsku zajednicu u celoj Evropi. Diskriminacija prema njima u velikoj meri  je prisutna u Srbiji. Uprkos očekivanju da su prava Roma na višem nivou u razvijenijim zemlјama, diskriminacija prema njima jednako je zastuplјena i u zemlјama poput Francuske, Italije i Španije.

Romi u današnje vreme imaju veće probleme sa zapošlјavanjem, obrazovanjem, obezbeđivanjem krova nad glavom i zdravlјem u odnosu na svoje najbliže komšije. Pojedina istraživanja ukazuju da manje od 30 odsto Roma prima platu za svoj rad, dok skoro polovina živi bez jedne od osnovnih stvari u kući – kuhinje, toaleta, tuša i električne energije. Najizraženiji vid diskriminacije bio je i ostao način stanovanja koji je posledica njihovog teškog siromaštva, diskriminacije i socijalne podređenosti romske populacije.

Položaj Roma u Srbiji nije se popravio. Prema Izveštaju o Srbiji Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI), glavni pravci diskriminacije romske zajednice u periodu nakon 2000. godine vode ka sledećim oblastima: posedovanje ličnih dokumenata, obrazovanje, zapošlјavanje, stanovanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i sloboda od nasilјa.

U poslednjim decenijama, diskriminacija Roma je prestala da bude stvar pojedinaca i nacističkih, fašističkih i šovinističkih organizacija. Nije retka pojava u Srbiji da se Romi otvoreno i javno diskriminišu.

Esma Redžepova je makedonska pevačica, tekstopisac i humanitarka romskog porekla. Rođena je u Skoplju 8. avgusta 1943. Tokom svog života nastupila je u više od 15.000 koncerata u 30 zemalja, od čega 2.000 humanitarnih nastupa. Sa svojim pokojnim suprugom Stevom Teodosijevskim je negovala četrdeset sedmoro dece i primila je veliki broj priznanja za svoj humanitarni rad. Ona je stvorila više od 580 umetničkih dela. Ovo uključuje 108 singlova, 20 albuma i 6 filmova.

Diskriminacija žena

Iako je u Srbiji proteklih godina dosta urađeno za unapređenje rodne ravnopravnosti, mnoge žene su i dalje diskriminisane u pojedinim segmentima društvenog života.

Kada govorimo o zapošljavanju, utvrđeno je da je među ljudima koji ostvaruju najveća svetska primanja svega 3.3% žena i 96.7% muškaraca. Pored toga, muškarac i žena na početku karijere sa istim uslovima dobijaju istu početnu platu, ali 10 godina kasnije žena će zarađivati manje u odnosu na muškarca za potpuno isti posao.

Zdravstveno stanje je često povod za diskriminaciju nad trudnicama, mladim majkama, bolesnim i invalidnim radnicama. Oblici diskriminacije kreću se od otpuštanja sa posla, neisplaćivanja zarada i drugih primanja, neuplaćivanja doprinosa, pa sve do fizičkog i seksualnog nasilja nad zaposlenim ženama.

Prisutnost diskriminacije prema ženama ogleda se i u kolokvijalnom govoru koji čujemo svakodnevno, vicevima o plavušama, ženama vozačima i drugim primerima u kojima se obezvređuju različite sposobnosti osobi samo usled činjenice da je žena.

Merilin Monro bila je američka filmska glumica, pevačica i model, rođena u sirotištu okružne bolnice 1. juna 1926. godine u Brentvudu (SAD), kao Norma Džin Bejker. Bila je jedna od najvećih filmskih zvezda dvadesetog veka, ali joj je vrlo teško padalo što su joj celog života dodeljivane uloge naivnih i praznoglavih plavuša, i devojaka željnih novca, zbog čega, kako je mislila, nije mogla da pokaže svoje glumačke vrednosti. Postoje indicije da je sebi smišljeno oduzela život, rešivši da okonča sa neprestanim razočarenjima u karijeri i ljubavnom životu. Ipak, Američki filmski institut je njen potencijal prepoznao smestivši je na šesto mesto na listi deset najvećih glumica svih vremena.

Diskriminacija osoba sa duševnim poremećajima

Od svih grupa koje možemo stigmatizovati, osobe sa duševnim poremećajima su kroz istoriju bili najizloženiji stigmi koja se manifestovala kroz različite vidove brutalnog tretmana prema njima. Brojna istraživanja pokazala su da se osobe sa duševnim poremećajima opažaju kao bića koja su nepredvidlјiva, nerazumlјiva, nerazumna i opasna.

Današnji stavovi prema osobama sa duševnim poremećajima na žalost ne razlikuju se mnogo od srednjovekovnih pogleda na prirodu duševnog poremećaja. Naime,  u srednjem veku duševni bolesnici smatrani su za osobe koje su u dosluhu sa satanom i koje imaju natprirodne moći. U skladu sa ovakvim shvatanjima, metode “lečenja” duševnih bolesnika svodile su se na njihovo mučenje jer se verovalo da se mučenjem njihovog tela muči satana zaroblјena u njemu.

Diskriminacija prema osobama sa duševnim poremećajima u današnje vreme ispolјava se u izbegavanju ovih osoba, straha da ukoliko smo u kontaktu sa njima da ćemo i sami poludeti kao da je ludilo zarazno. Osobe sa duševnim poremećajima posmatraju se kao potpuno iracionalne. Suprotno tome, međutim, oni imaju brojne talente i sposobnosti koje ne uspevamo da uvidimo zasleplјeni uverenjem da su samo ludi i ništa više!

Vinsent Vilem van Gog rođen je 30. marta 1853 u Holandiji. Jedan je od trojice najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte. Kopirao je Milea, Gogena i Lotreka. Van Gog je začetnik kolorističkog ekspresionizma. Kada je Pol Gogen došao u Arl počeo je da slika zajedno sa Van Gogom, ali ubrzo njih dvojica počinju da se svađaju. Gogen napušta Van Goga, koji očajan odseca sebi uho i kasnije završava u duševnoj bolnici Sen Remi. Na slikanju u prirodi kada mu nije išlo od ruke, u svojoj 37. godini ubio se iz pištolja koji je uvek nosio da se brani od šumskih životinja.

Rasna diskriminacija

Diskriminacija prema različitim rasama je prisutna širom sveta. Kroz istoriju crnci su bili na meti različitivih vidova diskriminacije – od toga da su živeli u ropstvu do manje ostvarenih prava u današnje vreme kada se radi o zapošlјavanju i drugim aspektima društvenog života. U Americi je stopa kriminala u većoj meri zastuplјena kada se radi o crncima što se pogrešno tumači njihovim „kriminogenim crtama ličnosti“, a ne smanjenim šansama da se zaposle i pošteno rade usled izloženosti diskriminaciji.

Pored toga što su obespravlјeni u pogledu zapošlјavanja i jednakog tretmana od strane predstavnika policije, crnci nemaju jednaka prava ni kada se radi o pravu na zdravlјe. Američko istraživanje pokazalo je da crnci s hroničnom bolešću srca imaju manje šanse od belaca da dobiju posebnu vrstu stimulatora rada srca (pejsmejker) koji produžuje život i ublažava simptome.

Barak Husein Obama II rođen je 4. avgusta 1961. godine u Honoluluu, na Havajima. Trenutni je američki predsednik, izabran na izborima 2008. godine i 2012. godine. Diplomirao je političke nauke na univerzitetu Kolumbija, a zvanje diplomiranog pravnika stekao je na Harvardu. Pre nego što je postao senator u senatu države Ilinois (između 1997. i 2004. godine), bavio se društvenim radom i advokaturom, u oblasti građanskih prava.  Za izuzetne napore da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među narodima kao i zbog rada na stvaranju sveta bez nuklearnog naoružanja dobio je i Nobelovu nagradu za mir za 2009. godinu. Barak Obama je prvi Afroamerikanac u istoriji koji vrši funkciju predsednika Sjedinjenih američkih država.